b.b.

Tražim načina da se oprostim od tebe, kad već nisam mogao onako kako sam želio. Tražim načina da ti kažem neke stvari koje bih ti želio reći. Ali znam da ne mogu…

Ipak, riječi kao riječi moraju izaći iz mene… u suprotnom, ugušiti će me.



Žao mi je što još jednom nisam popričao s tobom, što još jednom nisam vidio tvoje lice, što još jednom nisam popio kahvu, uz neku sitnu priču o tome šta se treba još uraditi oko kuće i u vrtlu u nadolazećem periodu. Žao mi je što nismo dočekali da još jednom na ljeto sjednemo iza kuće, u hladu, dok topli povjetarac suši znoj sa naših leđa i čela poslije naporna dana rada… znam da ti ne bi više mogao puno raditi, ali bih ja umjesto tebe ponio svaki težak teret i uradio šta god da je trebalo… bilo bi dovoljno samo da si tu, da kažeš kako i da pričamo. Žao mi je za svako ljeto koje nisam bio tu… žao mi je za svaki bajram koji ti nisam poljubio ruku. Žao mi je što nisam češće zvao i za to ti tražim halala… ne boli tvoj odlazak, koliko ova krivica.

Nadam se da sam izrastao u insana kojim se ponosiš, kojim si se ponosio. Ne bih bio ovakav kakav jesam danas, da nisi bio dio mog života. Dio tebe će uvijek ostati u meni, uz sve ono što si me naučio, na čemu ti nikad neću moći dovoljno zahvaliti. Ne brini se, paziti ću na sestru i dajdžića. I neću zaboraviti ono što si mi u emanet ostavio.


Zato, selam ti iz dalekog Stanbola, neka ti Uzvišeni podari mir i nagradu i neka ti podari svoj oprost. Ako sam ikad nešto krivo tebi učinio, nadam se da si mi halalio… ja tebi nemam šta halaliti.


Selam, pa se ako Bog da, ponovo jednom sastanemo.

Komentariši